Projekat „Čarobnice“ je nastao sa idejom da predstavi najznačajnije srpske kompozitorke 20. i 21. veka, priznate u zemlji i svetu. Koncept programa podsetiće na izrazitu originalnost, ali uz sveprisutnu dopadljivost i visoke umetničke domete ovih, za srpsku muziku veoma značajnih autorki, koje su izgradile izuzetne karijere u svetskim okvirima. Ovim projektom promovišemo stvaralaštvo izuzetnih umetnica čija su dela obeležila drugu polovinu XX veka u srpskoj umetničkoj muzici, a njihove istaknute ličnosti uticale na savremenike.
Izborom kompozicija, ali i sastava vodili smo računa o tome da program bude zanimljiv široj, a ne samo usko stručnoj publici, a takođe želimo da ostavimo i trajan zapis za buduće generacije.
Projekat je usmeren na najširu moguću zajednicu, upravo svojom multidisciplinarnošću i interakcijom koja se ostvaruje sa publikom. Projekat cilja na mlade kao posebno važnu interesnu grupu, radi senzibilizacije za umetničku muziku, ali i razvijanje nacionalnog ponosa, kroz upoznavanje sa veličanstvenom srpskom umetničkom baštinom i njenom istaknutom pozicijom u svetu.
Koncert kamerne muzike Ludmile Frajt, Ljubice Marić i Isidore Žebeljan u izložbenom prostoru koji podseća na život i stvaralštvo ove tri velike umetnice će 21.maja 2022. godine u 20 časova predstaviti eminentni umetnici sa značajnim iskustvom u izvođenju savremene muzike. Autor muzičkog programa je dr Borislav Čičovački, a autor izložbe Ivana Kosovac.
U realizaciji ovog projekta su nam nesebično pomogli Hristina Medić, Borislav Čičovački, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, Muzička omladina Novog Sada, Muzikološki institut SANU, Izdavačka kuća „Klio“, Radio televizija Srbije, Radio Beograd, Muzička škola „Stanković“, Elektrotehnička škola „NikolaTesla“ na čemu im se zahvaljujemo.
Ideja projekta Gorana Ćurgus
Autor programa dr Borisav Čičovački
Programski direktor dr um. Nataša Jović Trivić
Programski asistent Dragan Stevović
Saradnik na projektu Mirko Jeremić
Organizator Svetlana Milutinović
Autor izložbe i marketing menadžer Ivana Kosovac
Asistent na projektu Matea Trivić
Ton Zoran Marinković i Miloš Marinković
Snimatelji Marko Radosavljević i Petar Pavlović
Biografije
„Ljubica Marić je upotrebila čitav arsenal savremene muzike da bi ostvarila visoki cilj. Ona govori iz dubine svoje duše, jasnim i impresivnim jezikom…“, reči su Dmitrija Šostakoviča o muzici Ljubice Marić. Njenu muziku i originalnost izraza hvalili su i drugi veliki umetnici 20. veka, poput Bartoka, Lutoslavskog, Alojza Habe, Andrea Žolivea, Nikolaja Slonimskog, Hermana Šerhena i Marijusa Flothausa. Svi oni su smatrali da dela Ljubice Marić spadaju među najveća muzička ostvarenja 20. veka.
Rođena u Kragujevcu, 18. marta 1909, jedan od najvećih srpskih kompozitora i najoriginalniji srpski kompozitor 20. veka, LJUBICA MARIĆ, prešla je ogroman umetnički i intelektualni put da bi, svojim muzičkim delima, omogućila srpskoj muzici dostojno mesto u evropskoj muzičkoj baštini. Ona je 1929. godine prva ponela diplomu kompozicije stečenu školovanjem u Srbiji, i to u Muzičkoj školi, u klasi Josipa Slavenskog. Na Državnom konzervatorijumu u Pragu, Jozef Suk ju je primio na poslediplomske studije kompozicije, dok je istovremeno tamo studirala i dirigovanje kod Nikolaja Malka, ruskog dirigenta znatne internacionalne reputacije. Za vreme studija ona je, kao kompozitor, pobrala velike uspehe na festivalima savremene muzike u Amsterdamu (ISCM Festival, 1933), Strazburu i Pragu. O njoj su kritičari pisali kao o genijalno obdarenoj ženi, a njenu muziku promovisao je tadašnji veliki pobornik savremene muzike, dirigent Herman Šerhen. Značajni kamerni ansambli i orkestri u Čehoslovačkoj, Holandiji i Francuskoj izvodili su njenu muziku, kojima je često sama dirigovala. Bila je prva žena koja je dirigovala Simfonijskim orkestrom Radio Praga, a Alojz Haba joj je ponudio mesto asistenta na Odeljenju za četvrtstepenu muziku Državnog konzervatorijuma u Pragu.
Drugi svetski rat je omeo nastavak njene međunarodne karijere, pa je ona najveći deo svog života provela u Beogradu, živeći povučeno i komponujući izvanredna dela. Bavila se i likovnom umetnošću, pisala je filozofsku poeziju (Tablice), bila je profesor Muzičke akademije u Beogradu i akademik Srpske akademije nauka i umetnosti.
Ljubica Marić je prvi kompozitor ikada, koji je upotrebio crkvenu muziku vizantijskog porekla (iz zbirke Osmoglasnik) u neliturgijskim delima, za izgradnju celokupnog melodijskog i harmonskog aspekta svojih kompozicija. U njima je ostvarila visoko originalnu integraciju srednjevekovne muzike i avangardnih iskustava muzike prve polovine 20. veka (muzičkog ekspresionizma), stvarajući dela potresne filozofske liričnosti, kao što su kantata Pesme prostora, Vizantijski koncert za klavir i orkestar, kao i ceo ciklus Muzika Oktoiha, zatim Asimptota za violinu i gudački orkestar, i kamerna dela za gudače, što pripada najznačajnijim ostvarenjima srpske muzike uopšte. Njena muzika je najavila nastanak postmodernizma, a bila je i preteča umetničke poetike tzv. mističnih minimalista, čiji je najznačajniji predstavnik Arvo Pert.
Pred kraj njenog života, muzika Ljubice Marić ponovo je sa oduševljenjem prihvaćena u velikim evropskim muzičkim centrima Holandije, Nemačke i Velike Britanije. U Amsterdamu se održao čitav niz koncerata njene muzike, izdavačka kuća Furore Verlag iz Kasela (Nemačka) objavila je njen celokupni muzički opus, a diskografska kuća Chandos iz Velike Britanije izdala je kompakt disk sa njenim najreprezentativnijim kompozicijama. O Ljubici Marić govori se kao o jednom od najoriginalnijih muzičkih stvaralaca druge polovine 20. veka. Proslava stogodišnjice rođenja Ljubice Marić, kao umetniku od međunarodnog značaja, održana je pod pokroviteljstvom Uneska.
dr Borislav Čičovački
„Muzika Isidore Žebeljan je potpuno unikatan muzički jezik, koji je duboko emotivan i žestoko uzbudljiv… Isidora Žebeljan ima nezaboravan izraz koji potpuno osvaja.“
Musicweb-International, Velika Britanija „Veoma sam impresioniran veštinom, snagom i nivoom imaginacije muzike Isidore Žebeljan…“ Sir John Eliot Gardiner, Velika Britanija
ISIDORA ŽEBELJAN je najprominentniji i najizvođeniji srpski kompozitor na svetskoj muzičkoj sceni. Njeno stvaralaštvo se smatra jednim od najoriginalnijih izraza u muzici prvih decenija 21. veka. Bila je jedini srpski kompozitor koji je tokom 20 godina neprekidno dobijao porudžbine najznačajnijih svetskih muzičkih institucija.
Ona je prvi i jedini srpski kompozitor koji je komponovao za Fondaciju Berlinske filharmonije, Venecijansko bijenale, Festival u Bregencu, Festival u Sijeni, za čuveni kamerni orkestar Academy of St. Martin in the Fields…Opera Zora D. prva je srpska opera čija je svetska premijera održana u inostranstvu (Amsterdam), i to kao porudžbina inostrane institucije (Genesis Foundation London).
Opera Maratonci je prva i jedina srpska opera premijerno izvedena na Festivalu u Bregencu (Austrija), jednom od najznačajnijih operskih festivala na svetu, i to kao porudžbina tog festivala.
Opera Dve glave i devojka prva je srpska opera koja je na svetskoj premijeri u inostranstvu (Festival u Sijeni, Italija) pevana na srpskom jeziku.
Konji Svetog Marka prva je i jedina kompozicija nekog srpskog stvaraoca, koju je izveo BiBiSi Simfonijski orkestar iz Londona, jedan od najčuvenijih orkestara na svetu.
Bila je prva žena univerzitetski profesor kompozicije u Srbiji.
Pažnju internacionalne javnosti privukla je operom Zora D, koju je poručila Dženezis Fondacija iz Londona. Premijerno je izvedena u Amsterdamu 2003, u režiji Ser Dejvida Pauntnija i izvedena preko 20 puta u pet evropskih zemalja. Od tada je Isidora Žebeljan neprekidno dobijala porudžbine značajnih institucija i muzičkih festivala, kao što su Fondacija Berlinske filharmonije (Klin-čorba, 2015), Venecijansko bijenale (Konji Svetog Marka za orkestar, 2004), Festival u Bregencu (opera Maratonci, 2008; Zujte strune za orkestar, 2013), Dženezis Fondacija iz Londona (Pesma putnika u noći, 2003. i Skomraška igra, za Academy of St Martin in the Fields, 2005), Univerzitet u Kentu (Polomka kvartet, 2009),
Opera iz Gelzenkirhena (opere Simon izabranik, 2009. i Nahod Simon, 2015), Holandski kamerni hor (Latum lalo, 2010. i Psalm 78, 2017), Accademia Musicale Chigiana Siena (opera Dve glave i devojka, 2012), City of London Festival (Kad je Bog stvarao Dubrovnik, 2013), Fondacija Eduard van Beijnum (Tri čudne ljubavi, koncert za violinu i orkestar, 2017), itd.
Komponovala je za izuzetne muzičke ansamble kao što su Bečki simfoničari, Brodski kvartet, London Brass. Njene kompozicije se redovno izvode na koncertnim podijumima na svim kontinenatima, kao i na i festivalima White Light Festival (Lincoln Center, New York), RAI Festival Nuova Musica (Torino), Muzički festival Zapadnonemačkog radija (WDR), Ultima Festival (Oslo), Eilat Festival (Jerusalim), Međunarodni festival kamerne muzike Godella (Valensija), Festival ControCanto (Rim), Bangalow Music Festival (Australija), Međunarodni muzički festival u Alžiru, Muzički bijenale Zagreb, itd. Njenu muziku izvodili su još, između ostalih, i BiBiSi Simfonijski orkestar, Simfonijski orkestar iz Geteborga, Simfonijski orkestar RAI Torino, Janačekova filharmonija, Kraljevska filharmonija Galicije, Venecijanski solisti, Zagros ansambl (Helsinki), Yokohama Sinfonietta (Japan), Soutern Cross Soloists (Australija), dirigenti Pol Danijel, David Porselajn, Klaudio Šimone, pa solisti, kao što su hornista Štefan Dor, klarinetisti Huan Enrik Ljuna, Alesandro Karbonare, violinista Danijel Roland, pijanisti Nino Gvetadze, Oliver Trindl, Kjoko Hašimoto, itd.
Ekskluzivni izdavač njene muzike je Ricordi-Universal iz Milana, a njene partiture objavljuje i Donemus iz Holandije.
Nemačka diskografska kuća CPO (CPO) objavila je dva autorska kompakt diska s njenom muzikom, a diskografska kuća Oboe Classics iz Londona kompakt disk sa Isidorinom muzikom za duvače.
Isidora Žebeljan je takođe bila jedan od najistaknutijih srpskih kompozitora muzike za pozorište i film. Komponovala je muziku za četrdeset pozorišnih predstava u svim značajnim pozorištima u Srbiji, kao i u Norveškoj, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Za svoj rad na tom polju tri puta joj je dodeljena Sterijina nagrada.
Redovno je nastupala kao muzički izvođač (dirigent i pijanista) svojih dela, ali i dela drugih, prvenstveno srpskih kompozitora. Dirigovala je na koncertima u Londonu i Amsterdamu, a kao pijanista je nastupala i snimala sa Brodski kvartetom. Osnovala je Žebeljan orkestar, koji izvodi prevashodno muziku srpskih kompozitora.
Kompoziciju je studirala na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi Vlastimira Trajkovića. Od 2002. je bila profesor kompozicije na istom fakultetu, i to kao prva žena profesor kompozicije u Srbiji. Bila je akademik SANU i član Svetske akademije umetnosti i nauka (World Academy for Art and Science).
Specifičnost muzike Isidore Žebeljan leži u izuzetnoj, unikatnoj melodijskoj invenciji, koja, u kombinaciji sa snažnom, visoko profilisanom, nestandardnom ritmičkom komponentom, u nepredvidivoj igri promenljivog metra, stvara zanosnu zvučnu sliku, koja često asocira na paganske muzičke slojeve podnebljâ (evropskog ili vanevropskog), i to u autentičnom formalnom izgledu svake kompozicije. Posebnost forme njenih dela čini neočekivana, iznenadna smena raznorodnih tematskih motiva, odnosno njihovo nadovezivanje, što je blisko kreiranju forme pripovetke ili filma.
Njena muzika je muzika magičnog realizma.
dr Borislav Čičovački
LUDMILA FRAJT rođena je 31. decembra 1919. godine u Beogradu u porodici muzičara, sa očeve strane poreklom Čeha iz Plzena, koji su se 1903. doselili u Beograd, a sa majčine strane sudetskih Nemaca i rumunskih Vlaha, koji u Beogradu žive od polovine 19. veka. Pored oca Jovana, strica Vojteha Frajta i bake Julijane Štic koji su svirali violinu, tetke Magdalene Škarka, koja je svirala klavir, još nekoliko članova porodice bavilo se muzikom. Na čestim kućnim muziciranjima u domu Frajtovih, u kojima je uz starijeg brata Stevana i sama Ludmila aktivno učestvovala, okupljala se ne samo mnogobrojna rodbina već i brojni češki muzičari koji su živeli u Beogradu. Pored klasične muzike, na repertoaru tih živopisnih okupljanja bilo je mnogo narodne muzike različite provenijencije – češke, srpske, makedonske, dalmatinske, kao i modernih igara koje u Beogradu dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka utiru put ka džezu.
Sve ove okolnosti bile su podsticajne za razvijanje specifičnog načina osluškivanja zvukova Ludmile Frajt od najranijeg detinjstva, kako onih iz sveta ozbiljne muzike, folklora, tako i iz svakodnevnog okruženja. Osim toga njen otac je, po povratku iz zarobljeništva tokom Velikog rata, 1919. godine osnovao u Beogradu u Dečanskoj ulici br. 21 porodičnu firmu Muzikalije Jovana Frajta, prvu takve vrste na Balkanu. Brojna izdanja za klavir četvororučno očeve firme, takođe su upotpunjavala repertoar kućnog muziciranja, kao i literatura za gitaru i harmoniku koja je podstakla da Ludmila i njen brat Stevan pored klavira nauče da sviraju i ove instrumente.
Osnivanjem Češkog doma u Beogradu 1928. godine, čiji je glavni finansijer bio bankar Rihard Škarka, suprug Jovanove sestre Magdalene, beogradski Česi su dobili prostor ne samo za okupljanje već i za raznovrsne priredbe. Tokom Božićnih praznika priređivane su kostimirane predstave za decu. U jednoj takvoj Ludmila je 1929. godine glumila Snežanu. Kostimirani balovi bili su u Češkom domu poseban oblik druženja i u njima su uz odrasle takođe sudelovali i mlađi naraštaji.
Ludmila Frajt polazila je Drugu žensku gimnaziju (danas je to ETŠ Nikola Tesla) kao i Muzičku školu Stanković u klasi Emila Hajeka, koji je kod nje razvio ljubav prema Bahovoj muzici. Druga ženska gimnazija imala je i svoj hor čiji član je bila i Ludmila. Prilikom različitih školskih priredbi ona je nastupala i kao pijanista, a često je čitala i svoje stihove koje je pisala tokom celog svog života. Bila je omiljena u svom razredu, zvali su je muzikus, jer je svoje drugarice često uveseljavala svirajući na harmonici, posebno na čestim izletima na Avalu.
U poslednjoj godini gimnazijskog školovanja u Ludmilinom razredu formiralo se jezgro budućeg pokreta otpora. U tome su najaktivnije bile njene bliske drugarice Sloboda Trajković i Dora Frajdenfeld koje su obe stradale u logoru na Banjici. Olga Ninčić (Humo) i Ivanka Čuković delovaće zajedno sa Ludmilom kao članice Akademskog pozorišta i lista Student. Iskustvo stečeno u ovim institucijama kao i u radu sa Pionirskim horom biće značajno u formiranju Ludmiline umetničke ličnosti.
U septembru 1938. godine Ludmila upisuje studije klavira na Muzičkoj akademiji u klasi Emila Hajeka. Sledeće godine upisuje i kompoziciju najpre u klasi Miloja Milojevića, da bi 1942. zbog Milojevićeve bolesti prešla u klasu Josipa Slavenskog kod koga je i diplomirala 1946. sa Simfonijom in De. Bila je prva žena-kompozitor u nas sa diplomom iz ove oblasti.
Period studiranja za Ludmilu Frajt i njenu majku Emiliju bio je izuzetno težak i stresan. Očeva radnja u Resavskoj br. 5, od koje su imale jedini finansijski prihod, bombardovana je 1941. i 1944. U ovom poslednjem bombardovanju uništeni su svi instrumenti i sav notni materijal. Osim toga Ludmilin brat Stevan sve vreme rata provodi u logoru u Osnabriku, a Ludmilin suprug Istranin Milivoje Franović za koga se udala 1943. gine na Sremskom frontu 1945. godine.
Posle rata Ludmila i dalje rukovodi Pionirskim horom za koga komponuje brojne kompozicije. Na akademiji u klasi Miloja Milojevića komponovala je svoj prvi ciklus za ženski hor. Kasnije ih je bilo mnogo više.
Želju da proširi svoja muzička saznanja ostvaruje najpre radom u muzičkom odeljenju Avala filma i komponovanjem značajnog broja filmske muzike kao i za radio-drame. Uz to piše i udžbenik za filmsku muziku. U svemu tome bila je kao žena-kompozitor prva kod nas.
Želeći da upozna nove zvučne tendencije tog vremena odvela ju je početkom šezdesetih godina na usavršavanje u Darmštat, a zatim i u eksperimentalni studio Češkog radija u Plzenu, gde 1967. godine stvara svoju prvu elektroakustičku kompoziciju Asteroidi.
Sva ova različita iskustva podstakla su je da i dalje istražuje polje zvučnih mogućnosti izvan instrumentalnog i vokalnog medija. To je nesumnjivo uticalo da uobičajenim muzičkim sastavima dodaje i neke druge zvukove – gudačkom kvartetu zvuk srebrnih kašika, ljudskom glasu zvuk dečjih igračaka, a kasnije horskom partu zvuk snimljen na magnetofonsku traku. Njena daljnja zanimanja i delatnosti – na programima Radio Beograda i u okviru Jugoslovenske Radio televizije, otkrivala su ogroman trud i zalaganje za plasman mladih talenata – izvođača i kompozitora, kao i naše muzičke kulture.
Ona je na Radio Beogradu pokrenula cikluse javnih koncerata Mladi koji osvajaju svet i Muzičke večeri Radio Beograda, na kojima su nastupali tada još neafirmisani umetnici poput Zubina Mehte, Kristijana Ferasa ili Igora Markeviča.
Takve raznovrsne delatnosti nesumnjivo su oduzimale dragoceno vreme za komponovanje kojem se ona predavala tek u trenucima velike i duboke inspiracije, ali i tada sa izuzetnom kritičnošću prema impulsima sopstvenog nadahnuća. To je rezultiralo izvesnom i karakterističnom asketskom crtom, moglo bi se reči na nivou svih parametara kompozicije.
Njena dela, posebno ona poslednja, komponovana sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, sva su kratkog trajanja, retko prelaze deset minuta. Okrenuta su većinom manjim sastavima, ako se izuzmu brojne kompozicije za hor, koji je uglavnom izdiferenciran ili redukovan. Forma kompozicije je jasno, jednostavno i čvrsto oblikovana, izražajna sredstva su svedena, ali neposredna i jaka, naročito kada im je izvor folklor. Odnos prema folkloru je nov, kada se imaju u vidu prethodne generacije srpskih kompozitora, i bitan za estetski kvalitet dela. Težište, naime, nije na citatu folklorne melodije ili ritma, već na folklornom zvuku kao akustičkom fenomenu, neretko i na okruženju iz kojeg on izrasta.
Naročito je to uočljivo u kompozicijama Tužbalica za ženski, Kres za mešoviti hor i udaraljke i u Eklogi za duvački kvintet, gudače i udaraljke.
Na marginama Ludmilinih brojnih skica, uz detaljno razrađena objašnjenja za buduće kompozicione „projekte“, često nalazimo i njene crteže i stihove, ponegde i čitave male priče namenjene deci, koji su joj očigledno navirali u trenucima nadahnuća, možda i nezavisno od samih muzičkih ideja. Oni otkrivaju jedan paralelni umetnički svet Ludmile Frajt i dragoceni su za bolje razumevanje njene kompozicione poetike, jer pokazuju iste ili veoma slične karakteristike. Izvajani olovkom, crteži su jednostavni, ponekad i izliveni iz jedne linije, precizni ili duhoviti, poput krokija, a stihovi svedeni, neposredni i suptilni, u iskazu snažnih emotivnih stanja i atmosfera koja se često otkrivaju kroz upečatljive metaforične slike.
Tematski krugovi koji sublimiraju njen poetski diskurs proističu iz njene inspiracije prastarim srpskim narodnim obredima, intimnom atmosferom noći kao i različitim „pričama“ i igrarijama vezanim za raznovrsni i bogati svet dečje mašte.
Rođena nakon Prvog svetskog rata Ludmila Frajt umrla je 14. marta 1999. godine deset dana pre ponovnog stradanja zemlje u kojoj je stvarala i čija kultura ju je inspirisala u svim različitim segmentima njene umetničke delatnosti.
Ludmila Frajt dobitnik je Mokranjčeve nagrade (1969) i nagrade Festivala jugoslovenske muzike na radiju (1970) za Pesme rastanka, zatim nagrade Festivala Nedelja radija na Ohridu (1972) za Pesme noći i Nagrade Udruženja kompozitora Srbije (1972) za Gudački kvartet Srebrni zvuci.
Hristina Medić
SVEČANI KONCERT I OTVARANJE IZLOŽBE
21. maja 2022. godine je održan koncert kamerne muzike Ludmile Frajt, Ljubice Marić i Isidore Žebeljan povodom otvaranja izložbe i početka istoimenog projekta u okviru Programskog luka Heroine- NS 2022-Evropska prestonica kulture.
Izložba podseća na život i stvaralaštvo ovih velikih umetnica i prikazuje samo delić njihove bogate zaostavštine. Posetioci će tokom izložbe biti u prilici da slušaju živi snimak koncerta sa otvaranja izložbe, na kom su izvedena najznačajnija kamerna dela tri kompozitorke, kao i da pogledaju dokumentarne filmove o njima.
Želimo da gledanje izložbe u divnom ambijentu Kulturne stanice „Eđšeg“, uz slušanje čarobne muzike Ludmile Frajte, Ljubice Marić i Isidore Žebeljan, bude podsticaj za posetioce da otkrivaju nove zanimljivosti o umetnicama, shvate veličinu ovih Heroina srpskog muzičkog stvaralaštva i koliko neizbrisiv trag su ostavile narednim generacijama.
