Završni događaj projekta „Bolji život za izbeglice i migrante“

U subotu u Ustanovi Centra kulture „Bosilegrad“ sa početkom u 18h predstavićemo završni događaj projekta „Bolji život za izbeglice i migrante“ koji smo radili kao saradnici Međunarodne mreže pomoći IAN, a pod pokroviteljstvom Grupe 484 i Ambasade Kraljevine Norveške.

Događaj se sastoji od tri dela:

Izložbe radova žena koje su učestvovale u kreativnim radionicama pod vođstvom Ivane Kosovac, koncert dece učesnika u muzičkim radionicama sa mentorima Goranom Ćurgus i Magdalenom Rančić. Kao poslednji deo je predstava “Da bar nisam žensko” na autorski tekst Nine Džuver po pričama Mahboub Taheri , u režiji Vladana Đurkovića. Igraju Milica Stefanović i Vaja Dujović, dizajn i izrada kostima je delo učesnica kreativnih radionica sa Ivanom Kosovac, a tehnička podrška Ustanova Centra kulture “Bosilegrad”

Sadržaj:

Priča komada prati mladu avganistanku iz Irana Zahru koja ne prihvata položaj koji u svojoj zemlji ima kao žena i želi za sebe novu šansu.
Nakon teškog puta koji je morala da prevali, pred njom je poslednji ali možda i najteži izazov- dobijanje azila. Dok razgovora sa službenicom migracionog centra (Fatima), Zahra mora da je ubedi da su njeni razlozi za azil potpuno prihvatljivi, klupko događaja koji su je oblikovali polako se odmotava i otkriva jednu heroinu modernog doba.

Opis projekta:

U proteklih šest meseci realizovan je projekat „Bolji život za izbeglice i migrante“, Međunarodne mreže pomoći IAN u saradnji sa Muzičko opersko teatarskom organizacijom MOTO, a pod pokroviteljstvom Grupe 484 i Ambasade Kraljevine Norveške.

Cilj projekta je poboljšanje kvaliteta života izbeglica i migranata koji su smešteni u prihvatnom centru u Bosilegradu kao i podsticanje integracije u lokalnu sredinu. U okviru ovog projekta IAN je pružio psihosocijalnu podršku izbeglicama i migrantima održavajući psihološke radionice i individualne psihoterapijske sesije, dok je MOTO vodio kreativne radionice sa ženama i decom u kojima je bilo igre, pesme, plesa, pevanja i pravljenja maštovitih rukotvorina.

IAN je u okviru ovog projekta napravio dečije igralište u dvorištu prihvatnog centra koje se sastoji od ljuljaški, klackalica, tobogana, penjalice i vrteške, a takođe su bili organizovani časovi srpskog jezika za sve korisnike koji su zainteresovani da uče naš jezik.

Kao završni događaj predstavljamo radove koji su napravljeni tokom našeg šestomesečnog rada i druženja, koncert u izvođenju dece koja su učestvovala u muzičkim radionicama i dramsku predstavu koja je napisana na osnovu priča učesnica našeg projekta.

Posebnu zahvalnost dugujemo Komesarijatu za izbeglice i migracije Republike Srbije, Opštini Bosilegrad i Ustanovi Centar za kulturu “Bosilegrad”.