Ideja za projekat je izašla iz dugogodišnje operske i pedagoške prakse. U srednjim školama i na fakultetima, mladi pevači su fokusirani na individualne časove pevanja, što ih nedovoljno osposobljava za praktičan rad. Metodi vokalne pedagogije se zasnivaju na znanjima anatomije i fiziologije, na akustici i fonetici koji nalaze primenu u umetničkom pevanju. Pevačev glasovni aparat nije gotov muzički instrument i mora se pažljivo i postupno razvijati.

Sjajni vokalni pedagozi koji rade u Muzičkim školama i na fakultetima, zbog složenosti ovog procesa,  nemaju dovoljno vremena po planu i programu nastave, da se bave svim drugim elementima koji su potrebni za kompletno obrazovanje mladog pevača.

Složenost pristupa, pripreme i interpretacije umetnika solo pevača je mnogo komplikovaniji od pripreme izvođača instrumentalista, premda preovlađuje suprotno mišljenje. Pored muzičke analize sa svim njenim elementima, rada na tehnici koji je neophodan svakom izvođaču, pevač mora da radi i na glumačkom i scenskom usavršavanju, izgledu i komunikaciji. Psihička stabilnost, disciplina i introspekcija su od izuzetnog značaja za savremenog pevača i njegov celokupan umetnički razvoj.

Ovim projektom želimo da pomognemo mladim pevačima da upotpune svoje znanje,  nauče da umetničko pevanje zahteva  intelektualno učešće, eksperimentisanje, traganje, širenje granica i osvešćivanje instrumenta, vladanje sobom. Želimo da ih usmerimo da na moderan i dinamičan način pristupaju profesiji insistirajući na kvalitetu i čuvajući tradicionalne vrednosti, približavaju operu mladoj publici i pomažu razvojue operske publike istovremeno promovišući opersku umetnost.